Hugo schuchardt (q206133)

Werk

Schuchardts Arbeiten stehen zunächst in der Tradition der komparativen Romanistik, die von Friedrich Diez in Bonn begründet wurde, jedoch wendet sich Schuchardt bereits recht früh gegen die ausschließliche Anwendung der von den Junggrammatikern entwickelten Lautgesetze. Mit seiner Arbeit zum Vokalismus des Vulgärlateins (Leipzig 1866-68) legt er die Grundlage für die Erforschung der protoromanischen Sprachen durch die Anwendung der von seinem Lehrer August Schleicher entwickelten Sprachengenealogie. Für Schuchardt steht die Wortgeschichte im Mittelpunkt der historischen Sprachwissenschaft, entscheidend ist die «Erforschung der Ursachen, weshalb die Begriffe und Gedanken ihre Ausdrucksform wechseln» (Schuchardt-Brevier 1920, S. 156). Durch diese Auffassung des Sprachwandels hatte Schuchardt maßgeblichen Einfluss auf die Entwicklung der Sprachgeographie und die strukturalistische Sprachwissenschaft nach Saussure. Er gilt zudem als Begründer der Kreolistik.

Комментарии

Виктория Николаевна Ярцева

советский и российский лингвист, профессор

Алексей Дмитриевич Шмелёв

русский лингвист

Иоганнес Шмидт

немецкий лингвист, автор волновой теории языкового развития

Август Шлейхер

знаменитый немецкий языковед

Мухаммед-ага Шахтахтинский

видный азербайджанский публицист, просветитель, востоковед, языковед, педагог и общественный деятель

Закир Шакирович Шакирович

башкирский педагог и лингвист

Татьяна Владимировна Черниговская

российский биолог, лингвист и психолог, специализируется в вопросах нейронауки и психолингвистики, а также Theory of mind

Джон Чедвик

британский лингвист, специалист по древнегреческому языку, завершивший дешифровку критского Линейного письма Б, которую начал Майкл Вентрис

Сочинения

  • Der Vokalismus des Vulgärlateins (3 volúmenes) (1866—1868)
  • Die «Cantes Flamencos» (1881)
  • Kreolische Studien (9 volúmenes) (1882—1891)
  • Über die Lautgesetze. Gegen die Junggrammatiker (1885)
  • Romanische Etymologien (2 volúmenes) (1898—1899)
  • Die iberische Deklination (1907)
  • Sprachursprung (3 volúmenes) (1919—1920)
  • Primitiae Lingvae Vasconum (1923)
  • Hugo Schuchardt-Brevier : Ein Vademecum der allgemeinen Sprachwissenschaft (1928) (Leo Spitzer, ed.)
  • Pidgin and Creole Languages: Selected Essays (reedición antológica de 1980), Cambridge. ISBN 0521227895.
  • On the Indo-Portuguese of Ceylon’: a translation of a Hugo Schuchardt Manuscript (Shihan De Silva Jayasuriya ed.) separata de Portuguese Studies 15/1999.

Шухардт сегодня

Хьюго Шухардт — один из самых выдающихся лингвистов германской традиции в романском стиле. Филология. Сегодня, конечно, его вклад в основном представляет историографический интерес. Для баскского сообщества он — один из самых выдающихся иностранных ученых, помимо Вильгельм фон Гумбольдт и только несколько других.

Его огромная библиотека стала частью университетской библиотеки Граца; В его «Вилле Мальвин» долгое время находился факультет романской филологии, но сегодня он является административным зданием университета. С тех пор исследователи из Граца постоянно работали над Шухардтом, в том числе Микаэла Вольф и лингвист Бернхард Хёрч (сам был баскологом с большим интересом к историографии лингвистики), которому, наконец, удалось даже собрать онлайн-архив всей работы Шухардта (см. внешняя ссылка).

Однако его самый продолжительный вклад в современную лингвистику — это разработки с Йоханнес Шмидт, из Волновая модель из изменение языка и его значительная работа, закладывающая основы современного креолистика.

В Германии

Шухардт вырос в Готе. С 1859 по 1864 год он учился в Йене и Бонне у многих видных лингвистов того времени, в частности у Августа Шлейхера и Куно Фишера в Йене, а также у Фридриха Ритчля и Отто Яна в Бонне. В 1864 году Шухардт получил докторскую степень, защитив диссертацию под названием De sermonis Romani plebei vocalibus («О гласных вульгарной латыни»). На основе прочтения «невероятного количества текстов, никогда до него не рассматривавшихся» он был впоследствии опубликован в 1866–1868 годах в трехтомном издании на немецком языке под названием Der Vokalismus des Vulgärlateins (Гласные вульгарной латыни).

В 1870 году Шухардт получил звание профессора (« хабилитация ») в Лейпцигском университете , а в 1873 году он стал профессором романской филологии в Галлеском университете , бывшем тогда оплотом неограмматиков . Между тем, Шухардт в основном работал над традиционными темами романской филологии с сильной исторической ориентацией, но также проявлял интерес к языковым контактам и языковому смешению (как это наблюдается в смешанных языках и креольских языках ).

К началу 20 в. обозначился кризис младограмматизма, слишком сужавшего объект лингвистики, отказывавшегося от объяснения многих фиксировавшихся им фактов.

Идеи младограмматиков критиковали с разных позиций: одни ученые развивали игнорировавшиеся младограмматиками идеи В. фон Гумбольдта, другие, такие как Г. Шухардт, стремились преодолеть кризис сближением лингвистики с историей, археологией, этнографией и другими науками.

Наиболее научно плодотворной оказалась критика младограмматизма, с которой выступали Н.В. Крушевский и И.А. Бодуэн де Куртенэ, а также Ф. де Соссюр. Эти ученые, в частности, выдвинули идеи об изучении закономерностей языка, не связанных с его историческим развитием, о системном исследовании языка. Идеи этих лингвистов, прежде всего Ф. де Соссюра, стали основой лингвистического структурализма.

Критика слабых сторон младограмматизма велась с разных методологических позиций в работах Г. Курциуса, Хуго Шухардта, подвергшего резкой критике младограмматическое понимание фонетических законов и предложившего взамен теории распада индоевропейского праязыка теорию смешения и скрещивания языков, поставившего под сомнение целостность языка в географическом пространстве и говорившего о географической непрерывности языков и диалектов, Карла Фосслера- основоположника эстетического направления в языкознании, осудившего увлечение младограмматиков фонетикой и их механицизм, предложившего поставить во главу лингвистического описания стилистику, неолингвистов, в частности Джулио Бертони, не принявшего утверждений о непреложности фонетических и внесших серьезный вклад в развитие принципов и методов ареальной лингвистики.

Вывод: младограмматизм внёс большой вклад в развитие сравнительно-исторического языкознания. Однако недостатки его теоретической платформы вызвали критику с разных позиций. В начале 20 в. младограмматизм перестал быть лидирующим направлением в языкознании. Выход в свет в 1916 «Курса общей лингвистики» Соссюра стал концом эпохи младограмматизма в языкознании. Однако в области реконструкции праязыков и изучения исторического развития конкретных языков методика младограмматиков, а зачастую и их теоретические идеи имеют распространение вплоть до нашего времени.

СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННОЙ ЛИТЕРАТУРЫ

1. Алпатов В.М. История лингвистических учений. М., 1998. — 456 с.

2. Будагов Р.А. Г. Шухардт как лингвист // Русский язык в школе. 1980. № 3. С. 43-45.

3. Гируцкий А.А. Общее языкознание: Учеб.пособие для студентов вузов /

4. А.А. Гируцкий. -Изд-е 2-е, стереотип.-Мн.: «ТетраСистемс», 2001.-304с.

5. Гумбольдт В. фон. Избраные труды по языкознанию. М., 1984.- 447 с.

6. Звегинцев В. А. История языкознания XIX и XX веков в очерках и извлечениях, ч. 1. М., 1960.- 498 с.

7. Кочергина В.А. Введение в языкознание. М., 2004. — 379 с.

8. Красухин К.Г. Слово: время внутреннее и внешнее // Лесной вестник: Специальный выпуск Гуманитарного факультета МГУЛ, 1999, 3 (8) . С.23-27

9. Красухин К.Г. Слово, речь, язык, смысл в индоевропейской перспективе // Язык в зеркале языка. М., 2000. — 329 с.

10. Красухин К.Г. Введение в индоевропейское языкознание. М.: Academia, 2004. — 300 с.

11. Крушевский Н.В. Избранные работы по языкознанию. М., 1998. — 498 с.

12. Маслов Ю.С. Введение в языкознание. М., 1997. — 354 с.

13. Русское языкознание конца XIX-начала XX в. М.: Наука, 1996. — 366 с.

14. Соссюр Ф.де. Заметки по общей лингвистике / Пер. Б.П.Нарумова. Общ.ред. Н.А.Слюсаревой. — М., 1990. — 405 с.

15. Широков О.С. Языковедение: введение в науку о языках. М, 2003 — 374 с.

Размещено на Allbest.ru

Leben

Hugo Schuchardt studierte zunächst in Jena (Mitglied des Corps Thuringia Jena) bei August Schleicher und seit 1861 in Bonn (Mitglied des Corps Hansea) bei Friedrich Diez klassische und romanische Philologie und promovierte 1864 mit der Dissertation «De sermonis Romani plebei vocalibus», die er 1866-1868 unter dem deutschen Titel «Der Vokalismus des Vulgärlateins» veröffentlichte. Nach einigen Jahren in der französischsprachigen Schweiz und in Italien habilitierte er sich 1870 an der Universität Leipzig mit der Arbeit «Über einige Fälle bedingten Lautwandels im Churwälschen» und der Probevorlesung «Über die Klassifikation der romanischen Mundarten» (gedruckt 1900). 1873 erhielt er eine Professur in Halle (Saale), ging aber schon 1876 als Professor für Romanistik nach Graz zur Universität Graz, wo er bis zu seiner Emeritierung 1900 tätig war. Er beschäftigte sich nicht nur mit den romanischen Sprachen, sondern widmete sich unter anderem auch dem Baskischen und den Kreolsprachen. 1885 wird er für Slawo-deutsches und Slawo-italienisches mit dem Prix Volney ausgezeichnet.

Sein Nachlass befindet sich an der Universitätsbibliothek Graz. Im Jahr 1956 wurde in Wien Floridsdorf (21. Bezirk) die Schuchardstraße nach ihm benannt.

Statements

instance of

human

2 references

imported from Wikimedia project

Russian Wikipedia

stated in

BnF authorities

retrieved

10 October 2015

reference URL

sex or gender

male

4 references

imported from Wikimedia project

Swedish Wikipedia

imported from Wikimedia project

Italian Wikipedia

stated in

Gemeinsame Normdatei

retrieved

27 April 2014

stated in

BnF authorities

retrieved

10 October 2015

reference URL

country of citizenship

Germany

0 references

name in native language

Hugo Ernst Mario Schuchardt (German)

1 reference

imported from Wikimedia project

Russian Wikipedia

given name

Hugo

1 reference

stated in

International Standard Name Identifier

ISNI

retrieved

13 August 2015

family name

Schuchardt

0 references

date of birth

4 February 1842Gregorian

6 references

imported from Wikimedia project

Russian Wikipedia

stated in

BnF authorities

retrieved

10 October 2015

reference URL

stated in

KNAW Past Members

KNAW past member ID

subject named as

H. Schuchardt

retrieved

9 October 2017

stated in

Brockhaus Enzyklopädie

Brockhaus Enzyklopädie online ID

subject named as

Hugo Schuchardt

retrieved

9 October 2017

stated in

Croatian Encyclopedia

Hrvatska enciklopedija ID

subject named as

Hugo Schuchardt

CTHS person ID

subject named as

Hugo Ernst Mario Schuchardt

stated in

annuaire prosopographique: la France savante

retrieved

9 October 2017

place of birth

Gotha

2 references

imported from Wikimedia project

German Wikipedia

stated in

Gemeinsame Normdatei

retrieved

11 December 2014

Austria

1 reference

stated in

Czech National Authority Database

NKCR AUT ID

retrieved

29 January 2023

date of death

21 April 1927Gregorian

6 references

imported from Wikimedia project

Russian Wikipedia

stated in

BnF authorities

retrieved

10 October 2015

reference URL

stated in

KNAW Past Members

KNAW past member ID

subject named as

H. Schuchardt

retrieved

9 October 2017

stated in

Brockhaus Enzyklopädie

Brockhaus Enzyklopädie online ID

subject named as

Hugo Schuchardt

retrieved

9 October 2017

stated in

Croatian Encyclopedia

Hrvatska enciklopedija ID

subject named as

Hugo Schuchardt

CTHS person ID

subject named as

Hugo Ernst Mario Schuchardt

stated in

annuaire prosopographique: la France savante

retrieved

9 October 2017

place of death

Graz

1 reference

stated in

Gemeinsame Normdatei

retrieved

31 December 2014

languages spoken, written or signed

German

2 references

stated in

BnF authorities

Bibliothèque nationale de France ID

reference URL

retrieved

10 October 2015

stated in

Czech National Authority Database

NKCR AUT ID

retrieved

1 March 2022

occupation

linguist

1 reference

stated in

Gemeinsame Normdatei

retrieved

24 June 2015

university teacher

1 reference

imported from Wikimedia project

German Wikipedia

creolist

0 references

romanist

1 reference

stated in

Czech National Authority Database

NKCR AUT ID

retrieved

16 December 2022

field of work

linguistics

2 references

imported from Wikimedia project

Russian Wikipedia

stated in

Czech National Authority Database

NKCR AUT ID

retrieved

7 November 2022

Basque

0 references

creole language

0 references

Romance

0 references

Romance studies

1 reference

stated in

Czech National Authority Database

NKCR AUT ID

retrieved

7 November 2022

employer

University of Graz

0 references

member of

Royal Prussian Academy of Sciences

0 references

Austrian Academy of Sciences

0 references

Bavarian Academy of Sciences and Humanities

0 references

Académie des Inscriptions et Belles-Lettres

0 references

Hungarian Academy of Sciences

0 references

Lincean Academy

0 references

Royal Danish Academy of Sciences and Letters

0 references

Romanian Academy

0 references

Corps Hansea Bonn

2 references

imported from Wikimedia project

German Wikipedia

Wikimedia import URL

imported from Wikimedia project

German Wikipedia

Euskaltzaindia

0 references

Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences

1 reference

inferred from

KNAW Past Members

Wikimedia import URL

Corps Thuringia Jena

2 references

imported from Wikimedia project

German Wikipedia

Wikimedia import URL

imported from Wikimedia project

German Wikipedia

educated at

University of Jena

0 references

University of Bonn

0 references

award received

Volney Prize

point in time

1867

0 references

Volney Prize

point in time

1885

0 references

described by source

Nordisk familjebok

0 references

Armenian Soviet Encyclopedia

0 references

Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary

statement is subject of

Q24511416

0 references

Commons category

Hugo Schuchardt

0 references

Поздний период

Хотя Шухардт был приглашен на профессорские должности в Будапешт и Лейпциг (около 1890 г.), он отказался покинуть Грац. Однако в 1900 году Шухард рано ушел со своего кресла. Освободившись от своих преподавательских обязанностей, он предпринял длительные поездки в Южную Италию, Египет и Скандинавию. Затем он построил огромную виллу в Граце (Johann Fux Gasse nr. 30) для себя и своей огромной библиотеки и назвал ее «Вилла Мальвине» в честь своей любимой матери (Мальвин фон Бридель-Бридери).

Последние два десятилетия своей жизни он работал преимущественно над баскским языком. Разочарован «несправедливый мир» после Первой мировой войны, итальянский ирредентизм и французский национализм (‘шовинизм ‘), он больше не интересовался романскими исследованиями, отчасти даже отказавшись от контактов с коллегами из этих стран. В статье (Bekenntnisse und Erkenntnisse 1919), он дает некоторые устные исторические взгляды на свою молодость и исторические события того времени, а также свою точку зрения на исход Первой мировой войны.

definition — Шухардт, Гуго

of Wikipedia

   Advertizing ▼

Wikipedia

Шухардт, Гуго

Материал из Википедии — свободной энциклопедии

Перейти к: ,

Гуго Эрнст Марио Шухардт, нем. Hugo Ernst Mario Schuchardt (4 февраля , Гота — 21 апреля , Грац) — немецкий лингвист, специалист по лингвистической компаративистике, креольским, романским и баскскому языкам.

Биография

Сын грацского магистрата, со стороны матери — родственник швейцарского поэта Филиппа Бриделя. Изучал классическую и романскую филологию в Йене у А. Шлейхера, затем с 1861 г. в Бонне у Ф. Дица. Защитил в 1864 г. докторскую диссертацию на латыни «О вокализме вульгарной латыни», которую в переработанном виде опубликовал в 1866 году. В этой работе Шухардт заложил основы исследования протороманских языков при помощи методики лингвистической генеалогии, разработанной Шлейхером.

Провёл несколько лет во франкоязычной Швейцарии. 30 апреля 1870 г. защитил в Лейпцигском университете диссертацию по ретороманскому языку на степень doctor habilis. Затем был профессором романской филологии в Грацском университете (Австро-Венгрия) вплоть до ухода в отставку в 1900 году.

Шухардт исследовал не только романские, но и другие языки, в особенности баскский и креольские языки (в том числе такие жаргоны Европы XIX века, как «славяно-немецкий», «славяно-итальянский», влияние румынского языка на албанский и романских — на кельтские). Его исследования на эти темы хранятся в библиотеке Грацского университета.

Работы Шухардта были построены на основе традиций сравнительной лингвистики и этимологии. При этом Шухардт выступал критиком младограмматизма, законы которого он рассматривал как чрезмерно жёсткие. Его подход оказал влияние на последующее развитие лингвистической географии и структурализма Ф. де Соссюра.

Шухардт и Испания

См. также: Баско-иберская гипотеза.

Шухардт оказал большое влияние на испанскую лингвистику. В 1875 г. он предпринял поездку в Испанию, где провёл исследование андалузского диалекта и его фонетики, общался со многими видными интеллектуалами Испании.

Также Шухардт был авторитетным исследователем баскского языка, написал работы, посвящённые его истории и фонетической эволюции, возможным связям с другими языками мира (прежде всего афразийскими — гипотеза, ныне отвергнутая специалистами).

Шухардт был одним из активном сторонников баско-иберской гипотезы, согласно которой исчезнувший иберский язык находился в близком родстве с баскским. К сожалению, большинство доводов Шухардта в пользу данной теории были основаны на ошибочных прочтениях иберских надписей, утративших смысл после дешифровки М. Гомеса-Морено. Исключение составляет сохраняющая актуальность и в настоящее время работа по иберским личным именам.

Сочинения

  • Der Vokalismus des Vulgärlateins (3 volúmenes) (1866—1868)
  • Die «Cantes Flamencos» (1881)
  • Kreolische Studien (9 volúmenes) (1882—1891)
  • Über die Lautgesetze. Gegen die Junggrammatiker (1885)
  • Romanische Etymologien (2 volúmenes) (1898—1899)
  • Die iberische Deklination (1907)
  • Sprachursprung (3 volúmenes) (1919—1920)
  • Primitiae Lingvae Vasconum (1923)
  • Hugo Schuchardt-Brevier : Ein Vademecum der allgemeinen Sprachwissenschaft (1928) (Leo Spitzer, ed.)
  • Pidgin and Creole Languages: Selected Essays (reedición antológica de 1980), Cambridge. ISBN 0521227895.
  • On the Indo-Portuguese of Ceylon’: a translation of a Hugo Schuchardt Manuscript (Shihan De Silva Jayasuriya ed.) separata de Portuguese Studies 15/1999.

В том числе опубликованные в Интернете

Литература

Cartas a Schuchardt. La correspondencia inédita de los folkloristas y otros intelectuales españoles con el romanista y lingüista Hugo Schuchardt. Sevilla: Fundación Machado, 1996.

Сочинения

  • Der Vokalismus des Vulg?rlateins (3 vol?menes) (1866—1868)
  • Die «Cantes Flamencos» (1881)
  • Kreolische Studien (9 vol?menes) (1882—1891)
  • ?ber die Lautgesetze. Gegen die Junggrammatiker (1885)
  • Romanische Etymologien (2 vol?menes) (1898—1899)
  • Die iberische Deklination (1907)
  • Sprachursprung (3 vol?menes) (1919—1920)
  • Primitiae Lingvae Vasconum (1923)
  • Hugo Schuchardt-Brevier : Ein Vademecum der allgemeinen Sprachwissenschaft (1928) (Leo Spitzer, ed.)
  • Pidgin and Creole Languages: Selected Essays (reedici?n antol?gica de 1980), Cambridge. ISBN 0521227895.
  • ‘On the Indo-Portuguese of Ceylon’: a translation of a Hugo Schuchardt Manuscript (Shihan De Silva Jayasuriya ed.) separata de Portuguese Studies 15/1999.

Внешние ссылки [ править ]

  • Бесплатное электронное издание Opera omnia (более 700 публикаций как в формате pdf, так и в Интернете), включая переводы, тексты, некрологию, избранную переписку, материалы, некрологию и онлайн-публикации о Шухардте
  • Полная информация и онлайн-издание всех работ в университете Граца (Австрия)
  • Хуго Шухардт в каталоге Немецкой национальной библиотеки
Авторитетный контроль
  • BNE : XX1115946
  • BNF : cb125108790 (данные)
  • CiNii : DA01904813
  • GND : 118611046
  • ICCU : IT \ ICCU \ CFIV \ 017997
  • ISNI : 0000 0001 2135 7920
  • LCCN : n79065470
  • NKC : mub2013789899
  • NLI : 000606648 , 000420689
  • НЛП : A23221148
  • NTA : 068717644
  • PLWABN : 9810549915705606
  • SUDOC : 034344195
  • Trove : 969294
  • VcBA : 495/70691
  • VIAF : 261931943
  • Идентификационные данные WorldCat : lccn-n79065470

Переезд в Грац, Австрия

В 1876 году Шухардт стал заведующим кафедрой романской филологии в Университете Граца с помощью Йоханнеса Шмидта . Он проводил полевые работы в Уэльсе (1875 г.) и Испании (1879 г.), где собирал материал для своих кельтских и баскских / романских исследований. Шухардт заинтересовался двумя новыми областями, креольской и баскской лингвистикой, тем самым став уважаемым родоначальником обеих лингвистических дисциплин. Он также является первым лингвистом, серьезно провозгласившим идею о том, что креольские языки ни в чем не уступают другим языкам. нужна цитата С его публикацией 1888 года «Auf Anlass des Volapüksон способствовал созданию нового вспомогательного мирового языка для всех народов. В тот же период (1885 г.) он опубликовал влиятельную критику методов неограмматиков под названием «Über die Lautgesetze». Gegen die Junggrammatiker».

Шухардт может быть наиболее выдающимся васкологом. В 1887 году Л. Л. Бонапарт организовал поездку Шухардта в деревню Сара ( Лабур , Нижние Пиренеи ), где он занимался полевыми работами и, по-видимому, выучил баскский язык. После этого путешествия он опубликовал множество (более 100!) работ о баскском и романо-баскском языках, но так и не вернулся в Страну Басков. В различных публикациях Шухардт обсуждал возможные отношения баскского языка с другими языковыми семьями — сегодня баскский известен как изолированный язык . Шухардт твердо стоял на устаревшей точке зрения васко- иберийской гипотезы, что резко контрастировало с его прежней непредубежденностью.

Точно так же в тогдашней дискуссии об эргативности Шухардт решительно защищал идею эргативной конструкции как обязательно- пассивного предложения (в отличие от столь же сомнительной теории, согласно которой эргативная конструкция является именным предложением). Таким образом, он специально выступал против Николауса Финка в Вене, с которым у него был научный спор в ряде статей (например, Н. Финк (1907), «Der angelblich passivische Charakter des Transtiven Verbs», Zeitschrift für vergleichende Sprachforschung 41 : 209-282) .

Биография

Сын грацского магистрата, со стороны матери — родственник швейцарского поэта Филиппа Бриделя. Изучал классическую и романскую филологию в Йене у А. Шлейхера, затем с 1861 г. в Бонне у Ф. Дица. Защитил в 1864 г. докторскую диссертацию на латыни «О вокализме вульгарной латыни», которую в переработанном виде опубликовал в 1866 году. В этой работе Шухардт заложил основы исследования протороманских языков при помощи методики лингвистической генеалогии, разработанной Шлейхером.

Провёл несколько лет во франкоязычной Швейцарии. 30 апреля 1870 г. защитил в Лейпцигском университете диссертацию по ретороманскому языку на степень doctor habilis. Затем был профессором романской филологии в Грацском университете (Австро-Венгрия) вплоть до ухода в отставку в 1900 году.

Шухардт (в 1868 году) и И. Шмидт (в 1872) выдвинули «теорию волн» (волновую теорию) — теорию о распространении языковых инноваций из центра их появления к периферии, с которой связано зарождение лингвистической географии и ареальной лингвистики.

Внёс вклад в европейское филиппиноведение.

Шухардт исследовал не только романские, но и другие языки, в особенности баскский и креольские языки (в том числе такие жаргоны Европы XIX века, как «славяно-немецкий», «славяно-итальянский», влияние румынского языка на албанский и романских — на кельтские). Его исследования на эти темы хранятся в библиотеке Грацского университета.

Работы Шухардта были построены на основе традиций сравнительной лингвистики и этимологии. При этом Шухардт выступал критиком младограмматизма, законы которого он рассматривал как чрезмерно жёсткие. Его подход оказал влияние на последующее развитие лингвистической географии и структурализма Ф. де Соссюра.

3. Сочинения

  • Der Vokalismus des Vulgärlateins (3 volúmenes) (1866—1868)
  • Die «Cantes Flamencos» (1881)
  • Kreolische Studien (9 volúmenes) (1882—1891)
  • Über die Lautgesetze. Gegen die Junggrammatiker (1885)
  • Romanische Etymologien (2 volúmenes) (1898—1899)
  • Die iberische Deklination (1907)
  • Sprachursprung (3 volúmenes) (1919—1920)
  • Primitiae Lingvae Vasconum (1923)
  • Hugo Schuchardt-Brevier : Ein Vademecum der allgemeinen Sprachwissenschaft (1928) (Leo Spitzer, ed.)
  • Pidgin and Creole Languages: Selected Essays (reedición antológica de 1980), Cambridge. ISBN 0521227895.
  • On the Indo-Portuguese of Ceylon’: a translation of a Hugo Schuchardt Manuscript (Shihan De Silva Jayasuriya ed.) separata de Portuguese Studies 15/1999.

3.1. В том числе опубликованные в Интернете

  • La declinación ibérica (1) yLa declinación ibérica (2) Revista Internacional de Estudios Vascos 1/5 1907 y 2/1 1908.
  • Baskisch-Hamitische wortvergleichungen RIEV 7/3 1913.
  • Iberische Epigraphik. Die Bleitafel von Alcoy Revista Internacional de Estudios Vascos 14/3 1923 pp. 507—516.
Рейтинг
( Пока оценок нет )
Editor
Editor/ автор статьи

Давно интересуюсь темой. Мне нравится писать о том, в чём разбираюсь.

Понравилась статья? Поделиться с друзьями:
Формула науки
Добавить комментарий

;-) :| :x :twisted: :smile: :shock: :sad: :roll: :razz: :oops: :o :mrgreen: :lol: :idea: :grin: :evil: :cry: :cool: :arrow: :???: :?: :!: